Ћир | LatEng 

Srdjevdan.org      

 Srdjevdan.org

                Порекло, наслеђе, људи

Трифуновићи из Луњевице, Горњи Милановац

Према предању преци данашњих Трифуновића доселили су из Конавала, преко Црне Горе, Сјенице до села Луњевица код Горњег Милановца. Код Трифуновића је веома изражено предање да потичу од Лутоваца, што би значило да су од Братоножића, иако међу њима нема братстава која славе Срђевдан. Постоји и прича да је место живљења у Црној Гори једно време било под планином Чакором, што већ припада Васојевићима.

И код Трифуновића се јавља предање о три брата који су се доселили у Шумадију, Трифун (од кога су Трифуновићи у Луњевици), Марко (Марковићи, данашњи Мишковићи у Борчу, Гружа) и Јоксим (данашњи Јоксимовићи у Горњој Трепчи крај Чачка). Скоро је поуздано да су они један род, иако свака фамилија другачије објашњава начин како су дошли на данашњи простор и у које време. Трифуновићи верују да су пре Црне Горе живели у Конавлима (између Дубровника и Требиња), одакле су се иселили под притиском унијаћења у Црну Гору. У породичном предању опстало је име села Дубница (причали су да су старином од села Дубница), као једна од фаза сељења. Село Дубница постоји недалеко од Сјенице и лежи на старом путу који је из Приморја и Црне Горе водио у данашњу Шумадију.

Такође се у предању помиње и село Горобиље код Пожеге. Горобиље се налази тачно на месту где пут који водио преко Сјенице избија на Западну Мораву и њену долину. За Горобиље своје порекло везује и породица Брадоњић из Брђана код Чачка, а Трифуновићи и Брадоњићи памте да су они један род, чиме предање о сељењу преко Горобиља постаје извесно. Након што су у Горобиљу боравили око 20 година (у 18. веку), преци Трифуновића су кренули на запад, до планине Буковик и села Вујетинаца које лежи на падинама Буковика. Ту су стигла већ помињана три брата, Трифун, Марко и Јоксим и поделила велику породицу, која је имала више десетина чланова. Трифун је у Луњевицу стигао у другој половини 18. века.

Према сачуваним подацима и предању ово би могао бити могући пут и фазе сељења Трифуновића:
- Конавли
- Црна Гора (североисточни део, Лутовци у Братоножићима)
- Дубница код Сјенице
- Горобиље код Пожеге
- Луњевица код Г. Милановца (друга половина 18. века)

Дубницу помињу као своје место "од старине" и Мишковићи из Борча у Гружи. Ужички крај, Сјеницу, Драгачево и Стари Влах још је Цвијић означио као пролазне етапе у сељењу на север. Ако се прати пут Трифуновића од Црне Горе до Луњевице види се да је он исао долинама Лима, Моравице и Западне Мораве, а туда је пролазио још у средњем веку пут.

У арачким тевтерима (пописима пореских обвезника) из периода 1822-1825 уписано је више Трифуновића (глава породица), и на неколико места њихове године старости. Као најстарији јавља се Лука Тривуновић (са в), који је рођен 1764, умро пре 1832, а 1825. године био је кмет села. С обзиром да Лука носи патронимик као презиме, може се претпоставити да је он син Трифуна, родоначелника породице или евентуално унук (пошто су стари Трифуновићи из 19. века тачно памтили које су колено после Трифуна, пре Луке су можда још Трифун и његов непознати син). Лукине године одговарају предању о времену досељавања. Његови синови су се потписивали као Лукићи, али су касније и они узели презиме остатка фамилије.

 

Sv. Sergije i Vakho - Srdjevdan

 

Луњевица код Горњег Милановца
Луњевица код Горњег Милановца