Ћир | LatEng 

Srdjevdan.org      

 Srdjevdan.org

                Порекло, наслеђе, људи

Радоњићи из Јасенове, Морача

Радоњићи из села Јасенове, манастир Морача потомци су Шћепана Херцеговца. Предак Шћепан је живео у првој половини 17. века (1630-тих), што би значило да се у том периоду преселио из Поповог Поља (залеђа Дубровника), из мјеста Јасеново (понеђе Јасенов луг). Историјски догађај који је претходио 18. веку је завршетак турске владавине и почетак владавине Венеције у Херцег Новом 1687. године. Након овог догађаја дошло је до сеоба из Поповог Поља у област Боке. Шћепан Херцеговац се са својим племеницима селио пут Метохије, али је остао у Мијоској тј. замомчио се и оженио у манастиру Морачи, у селу Јасенова. На Јасеновском гробљу (Сопчевини) постоји Шћепаново гробно обиљежје.

Радоњићи су добили име по Радоњи Лакетином. Лакета је син Илијин од којег су Илићи а који је имао синове Перишу, Шћепана и Лакету. Од Перише и Шћепана су Илићи, а од Лекете Радоњићи и Радуловићи Пандурице, јер је Радуле био Радоњин брат. Радонићи су младо братство, јер су презиме узели тек крајем 19. вијека. Радоња се најпрје населио испод Брда јесеновског и у Кућерице иза Брда. Касније су зивјели у доњем дјелу Оцке Горе, који се зове Говедјаче, у Рошцима и Медјупотоцју. Радоња је имао пет синова Милоша, Радула, који је погинуо на Уточини, Нешка, Драгоја и Радосава. Грана од Радосава се највише гранала.

*У Доњој Морачи, Јасеновци су старином из Попова Поља. Не знају како је било име родоначелника. Имао је, веле, шест синова. И њихова су имена непозната. Најмлађег, који је био тек ожењен, убили су Турци, а жена му остала бременита. Отац са пет синова закрви се с Турцима и, пошто освете погинулог, побјегну из Попова Поља у Морачу. Настанили су се на мјесту званом Откутњица, више Манастира морачког. Са задругом се доселила и млада удовица и родила посмрче Шћепана. После неколико година и она је умрла, те Шћепан остане на старање својих стрина.

Породица је на Откутњици живјела седам година и видјећи да ту нема опстанка, једног дана крену из Мораче и населе се негдје у ужичком крају. Први одмор на поласку из Јасенове био је на Почивалима, више Врујаца. За вријеме одмора мали Шћепан је заспао под једним чечаром. И кад су подигаоци пошли даље, Шћепан је остао спавајући. Нико се њега није сјетио све док се није зашло дубоко у турску земљу, те се није могло ни мислити на трагање за сирочетом. Када се пробудио, мали није никога видио око себе, погледао од куда је дошао, видио манастир и упутио се право тамо. Калуђери су га из милосрђа примили и о њему бригу бринули. Када је одрастао, оженили су га и населили на Откутњици, гдје је и рођен. По селу Јасеници у Попову, село изнад манастира Мораче назвало се Јасенова. Ту је сироче Шћепан засновао породицу која се развила у бројно братство са чувеним и заслужним личностима.
(*Секула Добричанин, Доња Морача, Живот и обичаји народни по традицији, ЦАНУ, Титоград, 1984, стр. 59)

 

Sv. Sergije i Vakho - Srdjevdan
Лоза Радоњића