Ћир | LatEng 

Srdjevdan.org      

 Srdjevdan.org

                Порекло, наслеђе, људи

Радојевићи из Јасенове, Морача

РАДОЈЕВИЋИ  - ЈАСЕНОВЦИ
Радојевици су добили презиме по Радоју сину Јовановом (Јојином). Радоје је имао браћу
Симона (Симоновићи) и Илију (Илићи) , од којих су данашња братства Симоновићи и Илићи. Радојевићи су најбројније јасеновско братство.

Радојевићи су се најприје населили на Брдо Јасеновско – Алину (Алијину) Страну, а одатле
се ширили у Луке, Поткршје, Погубање, Рошца И Међупоточје. Као многи Јасеновци и
Радојевићи су се због пренасељености селили: послије 1858 а нарочито 1878 године више
породица је одселило у Липово, Ускоке, Колашин, Подбишће код Мојковца, а послије 1912 и
1918. у Шаховиће и Околину Мојковца и Бијелог Поља. Липово су населили : Милосав – Пуко и Вучина Богићеви послије 1859.г. Касније око 1920 су Пукови, Радеви и Вучини потомци преселили у Шаховиће, а највише у Чокрлије (Бијело Поље), гдје и сада живе неки њихови потомци. Перован, Мијајло, Никола и Маринко Милијини су око 1862. доселили у Баре Тушињске у Ускоцима, на црквено имање, а своје имање Алијину Страну су оставили Манастиру Морачи, чији је управитељ тада било Димитрије Радојевић. Маринко Милијин је погинуо на Вучјем Долу 1877. а његово посмрче Вукадин је живио у Ускоцима до 1918. кад се преселио у Лепенац код Мојковца, гдје и сада има његових потомака.

Син Вукадинов Маринко, рођен 1895. погинуо је у Мојковачкој бици 1916.године. Један од Вукадинових потомака, Никола Трипков, се оженио из Кичаве на Коврену, и преселио
се на мираз и имао бројно потомство (шест синова). Мирко, Мијајло, Јован и Миреља Ћеросимови су око 1890. године одселили из Јасенове у Побишће, а касније њихови потомци у околину Мојковца-Прошћење, Лепенац, Бистрицу итд. У Тутиће код Мојковца су из Ускока доселили Драго Томин и његови синови. Ненад и Милош Ђорђијеви су такође одселили у Подбишће.

Потомци чувеног Јука Филипова су послије 1880. године одселили у Плану код Колашина а
одатле њихови потомцу у Београд и друге крајеве тадашње земље. Потомци Мијајила и Радосава Перошева су око 1912. године, а неки 1928. и 1938. одселили из Јасенове у Шаховиће и околину (Чокрлије, Соколац, Павино Поље), гдје и сада живе њихови
потомци. Око 1921. на Косово и Метохију су одселили Михаило и Ника Мирови. Мирова два сина су рано умрли а њихова се имена не знају, Нико је био ученик Богословије а убили су га Арнаути, те га је Михајило осветио а затим уписао Богословију, запопио се и живио у околини Гњилана и у граду. Његови потомци живе широм Србије. Вукосав и Стојан Радови су око 1890.год одселили у Америку од тада се о њима не зна ништа.

Вјерује се да је дио Радојевића одселио  у околини Ужичке Пожеге, 10 кућа гдје су се
населили још за време Карађорђевог устанка. У Војводину су се 1945. као колонисти одселили Спасоје Радошев и Вукосав Вукашинов, гдје им и сада живе потомци.
Из Томашева је тада у Војводину одселио и Јован Мијајлов и населио се у околини Сивца у
Крушчићу, и сад има његових потомака тамо. У Америку су 1945. отишли Драгиша – Муса Милетин, Ђуро Милованов и Јован Блажов. Драгиша је тамо имао два сина и три унука, Ђуро једног сина а за Јована се не зна да ли је имао потомке. Послије Другог свјетског рата из Јасенове су одселили скоро сви Радојевићи и то у разне крајеве земље и иностранство. Сада у Јасеновој има само двије-три породице Радојевића.

Треба нагласити да у Шаховиће, сада Томашево и Штитарицу, има Радојевића из Шаранца који потичу од Симовића из морачког села Рашка, а њихово је поријекло од кнеза Милије
Љешњанина из Роваца. Тако и у Мојковцу сада постоје два братства Радојевића који имају
различито поријекло, јасеновско и рашачко, па немају никакво сродство.

Челно мјесто у овом братству припада чувеном морачком архимандриту Димитрију - Драгу
Лазареву који је не само био угледан духовник него и прави народни трибун који је
предводио Морачане, заједно са племенским првацима, у многе бојеве. Управљао је
Манастиром 33 године односно од 1831-1864. Значајну је улогу имао у организовању убиства Смаил-Аге Ченгића на Мљетичку 1840.године, што је овјековјечио Мажуранић у познатом спјеву “Смрт Смаил-Аге Ченгића”: “Добар пастир, јер што каже ином, то са својим потврђјује чином”. Поред архимандрита Димитрија, чувени јунак овога братства био је Јуко Филипов који је у своје вријеме спадао у ред најугледнијих Морачана. Богић Јованов барјактар и храбар ратник, као и његови наследници Пуко и Вучина,
“Радојевић Пуко и Вучина
Свуда бију и гоне Турчина.”
(цитат из пјесме “Насељавање Ровчана и Морачана око Колашина 1859”)

 

Sv. Sergije i Vakho - Srdjevdan
Porodicno stablo Radojevica iz Jasenove