Ћир | LatEng 

Srdjevdan.org      

 Srdjevdan.org

                Порекло, наслеђе, људи

Грбићи из Лике и Босанске Крајине

Грбићи од 17. века до данас

На просторима Лике и Босанске Крајине током 20. века је живео велики број породица Грбић, а заједничко им је било то да им је слава Срђевдан. У другој половини 17. века Грбићи су највероватније живели у области Бјелајског Поља код Босанског Петровца. У току Великог рата (1683 – 1689), а и после тога у ускочко/млетачким акцијама које је предводио Стојан Јанковић вршена је сеоба из области Бјелајског Поља у Книнску Крајину. Највеће сеобе су биле 1685/6. и 1692. године у којима је учествовало по 500 и више породица са око 5000 чланова по сеоби. Сеобе су се вршиле старим римским путем Петровац – Дрвар – Книн. Највероватније у једној од ових сеоба су се преселили Грбићи у Отон код Книна.

Након рата пошто је Лика припала Аустрији, 1700. године, област Грачаца и Зрмање насељава становништво углавном из Северне Далмације, па су се и Грбићи из Отона преселили у та места. У попису 1712. године у Зрмањи је било 5, у Грачацу 2 и у Подлапцу 1 кућа односно негде око 16 породица посто је нека од кућа имала 2-3 породице. Од ових 8 кућа 3 су била без земље, а они су највероватније дошли из Босне након што су ова два места насељена. Одавде су се Грбићи раселили по Лици. Сигурно је да су се Грбићи из Грачаца одселили даље јер се не спомињу у попису из 1915. године у том месту. У том попису у Лици је било 102 куће Грбића. Након Лауданова Рата (1688 – 1699) када су Срб и Доњи Лапац поново припали Аустрији, један део Грбића из Грачаца и Зрмање се сели у Срб и Осредке. Одавде и из предходних места становања једни Грбићи насељавају у околину Дрвара. Други се насељавају поново у област Бјелајског Поља, а одавде се даље селе по читавој Босанској Крајини. Током последњег рата, који се десио крајем 20. века Грбићи се селе у правцу Бања Луке, Војводине и других делова Србије, као и у иностранство.

Нека места у којима су у 20. веку живели Грбићи:
Лика: Бабин Поток, Дебело Брдо, Ком, Кукљић, Медак, Осреци, Решетар, Срб, Сврачково Село, Врховине, Залужница.
Бос. Крајина: Бања Лука, Босански Петровац, Велики Цвијетнић, Доње Врточе, Јасеновац, Кленовац, Мали Цвијетнић, Мало Очијево, Рачић, Скакавац, Сметница, Смољана, Суваја, Чатрња.

Предања о пореклу Грбића и чињенице

На основу предања и досадашњих сазнања о пореклу Грбића постоје три опције, која свака за себе има чињенице које говоре у прилог томе.
а) Грбићи су пореклом из Старе Србије. Ово је према предању Грбића из Лике, а из књиге Милана Дивјака Личког. Као чињеница, која говори у прилог томе је да је у месту Рзниц на Косову код Дечана постојала црква Св. Срђа и Вакха у чијој је близини место Крушевац, које се такође спомиње у том предању.
б) Грбићи су пореклом из Херцеговине. Ово је према предању Грбића из Бјелајског Поља, а из рада Петра Рађјеновића “Бјелајско Поље и Бравско”. Као чињеница која говори у прилог томе је то што је култ Св. Срђа и Вакха био веома изражен у околини брда Срђ код Дубровника, где је постојало више цркава посвећених овим свецима. Такође, у околини Требиња се налази село Грбићи.
ц) Грбићи су пореклом из Црне Горе. Ова тврдња би се такође могла узети у обзир као равноправна предходним јер неколико цркава Св. Срђа и Вакха је смештено у области бококоторског залива. Такође у области Кртола односно Грбља живе многе породице које славе Срђевдан, а већина Грбића из Црне Горе живи баш у овој области.

Грбићи из Босанској Крајини

У Мали Цвијетнић Грбићи су се доселили из Отона. Ту се задржали неко време и преселили у Велики Цвијетнић у 30-их година 18. века. Грбићи из Доњег Врточа су се доселили из Осредака(Лика) поцетком 50-тих година 19. века. У Мало Очијево Грбићи су дошли из Цвијетнића после окупације (1878). У Дрвар Село су се Грбићи доселили из Бос. Петровца у другој половини 20. века.

У Скакавац су се Грбићи доселили 1879. из Зрмање. Грбићи из Смољана су се доселили са тромеђе Лике, Далмације и Босне. Из Смољане се крајем 18. века доселише у Сувају, а онда се опет један део врати у Смољану. Двадесетих година 19.века овде се досели још једна група Грбића из Личких Осредака. У исто време се из Грбићи из Бјелаја доселише у Рачић (Бихаћ).

У село Чатрњу су Грбићи дошли из Суваје око 1800 године. Грбићи из засеока Јасеновац код Бравског су дошли из Доњег Лапца срединим 19. века. Одатле су једни отишли у засеок Кленовац, а други у засеок Срнетицу 60-тих година 19. века. Почетком 20. века у Босански Петровац је дошла једна породица Грбић из Суваје.

У Крњеуши живе Грбићи, потомци попа Јова Грбића из Рачића код Бихаћа, који је у Крњеушу дошао као ђак и оженио се у поповску фамилију Карановић. Када је умро последњи свештеник из куће Карановића, Јово Грбић је преузео парохију и на том месту је провео од 1867. до 1903. Његова два сина су живела у задрузи и након Првог светског рата.

У Поткозарје су Грбићи дошли из околине Дрвара и Унца.

Брекићи (Бреке) и Грбићи

Једна од ретких презимена породица које славе Срђевдан из области где су се некада сударала три царства су Грбићи и Брекићи (Бреке). О њиховом заједничком пореклу се наводи у неким радовима, а такође говори чињеница да ова два презимена у прошлости често срећу у истим областима. Ова два презимена се јављају 1712. године према попису Лике и Крбаве у местима Зрмања и Грачац. Познато је да се становништво ових места доселило из Северне Далмације. О овоме говори чињеница да су Грбићи зивели у Отону код Книна, а познато је да су Брекићи (Бреке) такође живели у околини Книна (Ервеник). Брекићи из Зрмање се у каснијим пописима јављају као Бреке. Грбићи и Брекићи из Грачаца су се вероватно одселилили, јер их на каснијим пописима тамо нема, али се јављају на северу Лике у местима Врховине и Бабин Поток. Почетком 20. века ове два презимена се јављају и селу Рачић код Бихаћа у Босанској Крајини. Ове породице су се доселиле у ово село из Бјелајског Поља (Бос. Петровац) око 1820. године.

Све ово говори да Грбићи и Брекићи имају заједничко порекло. Могло би се закључити да су се Брекићи (Бреке) попут Грбића вероватно доселили околину Книна из Бјелајског Поља у једној од сеоба с краја 17. века, а да се одатле даље неки селе по Лици и Босанској Крајини.

Грбићи из Лике 1712.

Један од најстаријих докумената где се спомињу Грбићи је “Попис Лике и Крбаве из 1712.” од Карла Касера. Грбићи се спомињу у области Зрмање, Попина, Подлапца и Грачаца у 8 домаћинстава. Ови Грбићи су преци већине данашњих Грбића из Лике и Босанске Крајине.

Подлапац
- “Vukoman Gerbich hat ein dritten Thal u. Petina“

Зрмања и Попина
- “Sauan Gorbicz od let 30, brat baio 20, bratuced Radosau 13, male 3, xenskoga 8”
- “Miladin Gerbich od let 40, xenskoga 2”
- “Juray Gerbich od 50 brat 1 Vuchen 40, Sinoucza 2, Thoma 30, Radoicza 16, Jurceu sin Boxo 20, Vuczenou sin Jouan 16 mala 8, xenskoga 7”
- “Maleuuk Gerbich od Let 30, brata Radiuoi 20, Lazo 18, mala 4, xenskoga 12”
- “Dragosau Gerbich od let 50, brat Radouan 30, Sinouchi Juan 20, Niegouan 16, mala 4, xenskoga 18”

Грачац
- “Vucheta Gerbich bil ouidi pak prosal u turke pa dosal opet oudi od let, 28 mala 4 zenskoga”
- „Petar Gerbich od let 60 Sin Stoian, 30 mala 5 zenskog“

Задња два домаћинстава у Зрмањи и прво у Грачацу су били беземљаши док су остали поседовали земљу. Попис су вршили Аустријанци, након што је Лика 1689. године припала њима. У попису се наводе само имена мушких чланова домаћинства старијих од 16 година. Сигурно је да се овде ради о презимену Грбић јер је слично са другим презименима нпр. Беркицх=Бркић, Кернпотицх=Крнпотић,...Напомена: Овде је узето у обзир и презиме Горбицз јер је најсличније презимену Грбић према овом и каснијим пописима.

 

Sv. Sergije i Vakho - Srdjevdan